Kako se klesao pehar na Klisi? Puhovski transfer godine, Pušica potez sezone

Vojvodina – stvarno najbolja. Ako je i bilo dileme posle polufinala plej-ofa i dvomeča sa pančevačkim Dinamom, kada su Lale ostale bez trojice važnih igrača, jedinog desnog beka Milana Milića, povremenog reprezentativca Miloša Grozdanića i drugog golmana Luke Arsenića, Partizan je bio u naletu, pretio da sruši novosadsku tvrđavu, ali se brzo sve raspršilo kao kula od karata.

Crveno-beli iz „Srpske Atine“ imaju ubedljivo najbolju ekipu, koji može da istrpi i povrede, sistem koji traje godinama i daje rezultate pod komandom Borisa Rojevića. Za pet godina osvojio je Vrbašanin isto toliko titula, ukupno 12 pehara i postao najtrofejniji srpski trener. Uspeo je mladi tim crno-belih da namuči Lale na Slanoj bari, uvede meč u produžetke. U revanšu, do 45. minuta ravnopravna igra, a onda cunami i krah domaćina, za 10. vezanu titulu (11. u istoriji) Vojvodine, overa decenije demonstracije sile u srpskom rukometu.

Voša defintivno igra najbolju sezonu od postojanja, koja bi narednih nedelja mogla da bude krunisana i triplom krunom. Ostala je borba za trofej sa norveškim Nerbom u EHF kupu i Dinamom iz Pančeva u Kupu Srbiji.

Prvi cilj je postignut – Novosadani su odbranili srpski tron i naredne sezone ih očekuje jače takmičenje, Liga Evrope. Pošto bi drugorangirano takmičenje Starog kontinenta trebalo da se proširi sa 24 na 32 tima, moglo bi da se dogodi da srpski prvak direktno ide u grupnu fazu ili u jedno kolo kvalifikacija.

Nije sve išlo tako glatko u sklapanju pobedničkog mozaika. Letos, posle devete vezane titule, pretio je totalni fijasko. Umesto da slave na lovorikama, bila je prava bežanija iz Vojvodine. Dvocifreni broj igrača je napustilo Slanu baru, među kojima i oni najbolji, reprezentativac Srbije Jovica Nikolić i veterani, golman Svetislav Verkić i srednji bek Nemanja Pribak. Otišao je pivotmen i odlini defanzivac Nemanja Ratković, zatim Aleksa Kljajić, Mladen Šotić, tuniški čuvar mreže Ahmed Bedui...

Boris Rojević je zasukao rukave, krenuo je od nule. Uporedo sa osipanjem šampionskog tima, klub se reorganizovao. Finansije su bile problem, došlo je do promene, Dušan Bajatović je zamenio na čelu kluba Milana Đukića, predsednik FK Vojvodina Dragoljub Zbiljić je pomogao, ušla je sveža krv u klub u vidu Marka Vujina, proslavljenog reprezentativca Srbije koji je postao potpredsednik Novosađana početkom avgusta prošle godine.

PUHOVSKI – PUN POGODAK, POTEZ KOJI JE PREOKRENUO PRELAZNI ROK U KORIST NOVOSAĐANA

Boris Puhovski (©Starsport)

Prelazni rok je krenuo tiho. Na Slanu Baru je početkom juna stigao iskusni trio, Živan Pešić, Marko Vasić i Milan Savić. Dugo je posle toga trajala „tišina“. Nisu bili konkurentni Novosađani na tržištu. Pančevački Dinamo je krenuo jako, doveo iskusne igrače, pretio da ugrozi dominaciju Vojvodine. Gubila je Voša trku za rivalima. Tako je ostala bez Obrada Ivezića koji je izabrao Dinamo pre Lala, dok je Zvezda „ispred nosa“ uzela Izraelca Rotema Segala.

Rojević postao rekorder srpskog rukometa – 12 trofeja, pet titula

Vošina decenija sile

Dugo je tražila golmana, naslednika nekadašnjeg reprezentativca Svetislava Verkića koji je godinama bio oslonac među stativama. Transfer koji je preokrenuo prelazni rok u Srbiji i koji je bio nagoveštaj buđenja šampiona je dolazak Borisa Puhovskog, dugogodišnjeg srednjeg beka Motora iz Zaporožja, Belorusa sa zavidnom karijerom u Ligi šampiona. Posle rata u Ukrajini i kraha šampiona te zemlje, odlučio se za Novi Sad. Devet meseci kasnije, nema rukometnog poznavaoca koji ne vidi da je reč o jednom od najboljih koji je igrao u Srbiji poslednjih godina. Sposoban da „izmisli“ gol, da nađe pukotine u odbrani, iznudi sedmerac, proigra pivotmena. Rukomet ima u malom prstu. Nije atleta, nije ni u najboljim rukometnim godinama (36), ali je majstor, za našu ligu, ali i šire - klasa.

„Svetska klasa. Ne samo kao igrač i lider, nego i kao čovek, sportista, sve kvalitete poseduje“, rekao je trener Rojević za beloruskog asa.

FRAN LUČIN BRANI UVEK KADA JE NAJVAŽNIJE

Tokom leta su stigla dvojica golmana, nekadašnji mladi hrvatski reprezentativac, Riječanin Fran Lučin koji je igrao za nemački Ajzenah i iskusni tuniški čuvar mreže Idris Drisi. Lučin je stigao kao drugi izbor, ali je vremenom istisnuo veterana, koji se nije snašao kao i njegov zemljak Bedui godinu ranije, pa je krajem prošle godine napustio Novi Sad, a umesto njega se vratio u klub Luka Arsenić.

Lučin nije golman koji skida u proseku 15 lopti ili više, ali ove sezone je branio uvek kada je trebalo. Briljirao je u Velenju protiv Gorenja, skinuo dva sedmerca, sjajan je bio i u revanšu polufinala na Slanoj bari, kada je Voša izborila istorijsko finale. Jesenas je odbranio šut za pobedu u Šumicama protiv Crvene zvezde, a bio je dobar i u dvomeču sa Partizanom u finalu plej-ofa. Mnogo mu pomaže i tandem ispred njega Vukovljak-Pušica, pa Voša može da dobije i sa 12, 13 intervencija golmana, pa čak i manje.

Pre početka šampionata Voša je vratila i Vrbašanina Miloša Grozdanića koji je dve godine proveo u Nemačkoj, igrao je Bundesligu za Koburg. Povremeni je reprezentativac, ali na njegovom mestu prednost imaju braća Ilić, Nemanja i Vanja. Krila su tokom godine bila odlična. U poslednje vreme je sjajan Bojan Rađenović koji je iskočio u prvi plan posle povrede Grozdanića.

Na desnom krilu je u početku veće poverenje Rojevića imao Darko Milenković, ali je u poslednje vreme sve bolji bio iskusni Marko Vasić. Milenković je bio jedan od ključnih igrača u drugom meču finalne serije na Banjici, kada je briljirao u drugom poluvremenu sa pozicije desnog beka koje je ostala upražnjeno lomom ruke Milana Milića.

Voša je afrmisala ove sezone mladog pivotmena Luku Rogana, bronzanog juniorskog reprezentativca koji je igrama u dresu Vojviodne i letos na Evropskom prvenstvu u Portugaliji, izborio se za status u najboljem timu kod Tonija Đerone. Nije ga bilo na Svetskom prvenstvu u Katovicama, ali španski stručnjak je u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo ukazivao šansu momku rođenom 2003. godine koji će u budućnosti da bude pravi naslednik u dresu Orlova Mijajla Marsenića i Dragana Pešmalbeka.

(©Starsport)

Imala je Vojvodina i promašaje. Osim tuniškog golmana Drisija, razočarao je i hrvatski desni bek Marin Buneta, koji je došao sa zavidnom reputacijom, osvajač EHF kupa sa atinskim AEK-om, a branio je boje slovenačke Ribnice. Stigao je povređen u Vojvodinu, nedovoljno spreman, dugo je tražio formu, a krajem prošle godine je napustio klub. Pre Bunete, dolaskom Milića, iskusni Savić je postao višak, pa je šampion od tri desna beka ostala samo sa jednim, Milićem, koji se povredio u Pančevu u drugom meču polufinala plej-ofa i nije igrao protiv Partizana.

Na početku šampionata na Slanu baru se vratio slovenački levi bek Gregor Ocvirk, nekada najbolji junior Evrope, igrač velikog talenta, ali... Nije uspeo da nađe angažman tokom leta, pa se vratio u Vošu. Sa Jovicom Nikolićem bio je udarni tandem bekova prošle sezone. Trebalo je i njemu vremena da se uđe u fizičku spremu, da se vrati. Igra i sada promenljivo, od sjaja do očaja i obrnuto.

U isto vreme u klub je stigao nekadašnji igrač Metaloplastike, potencijalni reprezentativac Srbije, Milan Milić. Dve godine je sedeo na klupi Nanta, nije mnogo igrao pored legendarnog Kirila Lazarova. Probao je „oživi“ karijeru u Zagrebu, ali ni tamo nije uspeo da se izbori za minutažu, pa je pravi potez bio dolazak u Novi Sad. Kako je sezona odmicala bio je sve bolji. Šteta što se povredio, dobrim igrama je kucao i na vrata najbolje selekcije.

Početkom godine je Lale pojačao i tuniški levi bek Mohamed Aziz Aidi koji je pre toga blistao u redovima Metaloplastike. Njegovim odlaskom, Šapčani su znatno bili slabiji u drugom delu sezone. Aziz je imao neke dobre role, pre svega u Velenju protiv Gorenja u revanšu četvrtfinala EHF kupa, ali su ga česte povrede izbacile iz ritma, pa na Slanoj bari tek očekuju pravog Aziza naredne sezone ili možda već u dvomeču sa Nerbom.

U prvom delu sezone, Voša se mučila, jedva je dobila Zvezdu u Beogradu, Dubočicu i Metaloplastiku u Novom Sadu, poražena je od Dinama, nije bilo lako ni sa Partizanom na Slanoj bari, ali u 2023. godini Novosađani su zablistali. Pobeda od 13 pogodaka razlike protiv Elveruma u prvom meču osmine finala EHF kupa povećala je apetite svih u „srpskoj Atini“.

POVRATAK PUŠICE NA SLANU BARU I GRANITNA ODBRANA SA DVOJICOM MILJANA

Miljna Pušica je zaustavio Stefana Petrića (©Starsport)

Potez sezone Vojvodina je napravila povratkom defanzivnog specijaliste Miljana Pušice. Proveo je dve godine u Voši od 2012. do 2014, a igrao je i za Vislu Plock, bio reprezentativac Srbije, branio boje Mindena u Bundesligi, ali je doživeo tešku povredu ligamenta kolena. Dugo se oporavljao, letos je ostao bez kluba. Bio je na meti Crvene zvezde i Dinama iz Pančeva, ali se jesenas odlučio da se vrati u staro jato.

Boris Rojević, trofejni trener Vojvodine, objašnjava kako je došlo do povratka Pušice na Slanu baru.

„Neki su me savetovali da to ne radim, da ću ga čekati godinu dana, da nije dve sezone igrao. Na prvom razgovoru mi je rekao: ’Nisam uopšte spreman i biće mi potrebno još ko zna koliko, ali ja ću da radim jako’. Video sam, iako sam ga malo poznavao od ranije, da se radi o jednom fanatiku, znao sam da će taj dečko na kraju da donese sve ono što je doneo. Čekali smo ga na početku, bilo je i ovako i onako. Miljan je verovao u sebi, mi smo verovali u njega i odbrana zajedno sa kapitenom Vukovljakom je izgledala neverovatno. Nije isto kad su jedan bez drugog. Kad su u paru, to stvarno izgleda evropski“, rekao je Rojević.

Pred meč sa švedskim Alingsosom u polufinalu EHF kupa, Miljan Pušica je u intervjuu za Mozzart Sport objasnio razloga dolaska u Vojvodinu. Iskreno, rekao je da mu je bilo teško da se vrati u Srbiji posle godina u Nemačkoj, u najjačoj ligi na svetu, ali da je povratak u Vojvodinu pun pogodak.

Maestralno je u ovom plej-ofu delovao tandem u odbrani na poziciji tri i četiri. Pušici je ovo treća titula sa Vojvodinom.

„Atmosfera je bila odlična na Banjici. Izdržali smo pritisak, bilo je tenzija, ali to je normalno. Uspeli smo sve da iskontrolišemo. Igramo već u nedelju novo finale, umorni smo, ali verujem da ćemo da ponovimo ovakvu partiju. Sezona je odlična, daćemo sve od sebe u nedelju da ispunimo očekivanja. Znamo da će biti puna dvorana, Firma će biti uz nas. Jednom se igra ovo finale, sad imamo priliku da osvojimo evropski trofej. Nisam bio fizički spreman na početku, sada igram dobro zajedno sa Vukovljakom, poznajemo se dugo. Koleno je ok, da kucnem u drvo. Trudim se, treniram jako. Sledeće sezone verujem da ćemo biti još jači u Ligi Evrope“, istakao je Pušica.

Miljan Vukovljak odigrao je kapitenski celu sezonu. Na početku je bilo problema, škripalo je u defanzivi, ali dolaskom Pušice i iskusnom vođi Lala je bilo lakše.

„Sjajna sezona za nas, tri finala, jedno smo osvojili, ostajem nam još dva. Ovo je možda i najjača ekipa Vojvodine u istoriji kluba, a potrudićemo se da donesemo još dva pehara u Novi Sad. Mnogo smo radili tokom cele sezone, trenirali i po tri sata, ostajali u dvorani i po sedam, osam, sati“, rekao je Vukovljak, a onda se osvrnuo na imenjaka, partnera u odbrani.

„Mi smo igrali zajedno i u kadetskoj i juniorskoj reprezentaciji. Nije nam to bila nepoznanica. Bilo je problema na početku sezone, odbrana nije funkcionisala kao sada, ali kada se Miljan vratio podigli smo igru na viši nivo. Radi se o sjajnom momku, sa radnom etikom, karakterom, moralom“, pohvalio je kapiten saigrača Pušicu koji je dobrim igrama u dresu Orlova dobio poziv Tonija Đerone za drugi tim, pa bismo na narednim takmičenjima mogli opet da vidimo momka iz Prijepolja u konkurenciji za najbolju selekciju.

Vojvodina je u 26 kola Superlige Srbije pobedili 24 meča, jedini „pravi“ poraz je doživela na početku sezone u Pančevu protiv Dinama (24:28), a drugi u poslednjem kolu u Leskovcu protiv Dubočice, kad je igrala druga ekipa, sa golobradim klincima. U Kupu Srbije, Vojvodina je lagano stigla do finala, pobedila sve četiri meča plej-ofa, dok je u Evropi dva puta dobila Gorenje, pregazila norveški Elverum u prvom meču na Slanom bari, kao i švedski Alingsos u revanšu polufinala. Početkom godine su pobeđeni Nekse i Eurofarm Pelister u SEHA ligi u Novom Sadu, ali je regionalno takmičenje žrtvovano zbog gustog rasporeda, pa su Lale sa klincima ispali u prvoj nokaut rundi.

VUJIN: BIĆEMO JAČI NAREDNE SEZONE

Marko Vujin i Darko Jevtić (©Starsport)

Osvajanje EHF kupa bio bi šlag na tortu sezone iz snova. Početkom godine u velikom intervjuu za Mozzart Sport, Marko Vujin, potpredsdnik kluba, najavio je „evropsku Vojvodinu". Prethodnih godina je Voša imala loše rezultate u Evropi. Nekada i nije htela da igra međunarodna takmičenja, ove se prebacila iz kvalifikacija za Ligu Evrope u slabiji EHF kup. Sada je napravljen veliki iskorak. Nekadašni as Vesprema i Kila najavio je posle meča sa Partizanom na Banjici jači tim naredne sezone.

„Vojvodina će sigurno da bude jača naredne sezone. Želimo da u granicama našeg budžeta da napravimo što bolji tim. Razgovaramo sa ovim igračima, zaslužili su da ostanu, biće tu i pojačanja. Imamo plan, ali to ćemo tek sledeće nedelje da konkretizujemo“, rekao je Vujin.

Veliki posao je već urađen, produžen je ovog meseca ugovor sa Borisem Puhovskim, najboljim igračem tima. Sledeće sezone u klub se vraća u supertalentovani srednji bek, kadetski i juniorski reprezentativac Simo Šijan, koji je igrao na dvojnu registraciju za Kikindu, a za Vošu je branio boje u SEHA lige i bio jedan od najboljih igrača srpskog šampiona u duelima sa Vardarom u nokaut rundi.

Zvanično: Puhovski Vošin do juna naredne godine

Nekadašni srpski reprezentativac je rekao da Voša mora da ima svoj stil igre, bez obzira na protivnika.

„Sjajna atmosfera, odlična organizacija utakmice. Navijači Paritzan su napravili dobar ambijent, bio je uživanje na Banjici. Presudilo je da što smo imali više takmičarske kondicije. Partizan je pao energetski u finišu i mi smo to iskoristili. Ovo je dobra uvertira za Nerbo. Stil naše igre ove sezone je da se dobro hvatamo u koštac sa timovima koji igraju u jakom tempu. Na tome moramo da radimo, da izgradimo sistem, da se ne prilagođavamo rivalu. Nama ne odgovara ovoj stil igre kakav je viđen u plej-ofu. Nerbo će igrati brže, ali i mi ćemo. Puna dvorana će biti, spektakl, ali to je samo prvo poluvreme, sve će da se odluči u revanšu u Norveškoj“, rekao je Vujin.

Nije hteo potpredsednik Vojvodine da priča o novajlijama. Sezone nije gotova. Velika želja Novosađana je bio srpski reprezentativac Stefan Dodić, ali je on izabrao Celje zbog želje da igra Ligu šampiona, u kojoj je bio ove sezone u dresu Zagreba.

Ova sezona je samo polazna osnova za godine koje sledi. Srbija je konačno dobila jedan klub koji može da bude respektabilan i u evropskim takmičenjima. Imala je Vojvodina i ove godine najveći budžet u zemlji, kao i ranije. Za više potrebno je da se probije, za srpske uslove, čarobna suma od milion evra.